Извор: “Is the Brain’s Mind a Computer Program?” Scientific American 262 (1990): 26–31. 26. Prvo predstavljeno u “Minds, Brains, and Programs.” Behavioraland Brain Sciences 3 (1980): 417–424. Reprodukovano s dozvolom. Copyright©1990 Scientific american, a division of Nature America, Inc. All rights reserved.
Експеримент
Узмите неки језик који не разумете. У мом случају, не разумем кинески. Мени кинеско писмо изгледа као много бесмислених шкработина. Претпоставимо сада да сам стављен у собу која садржи корпе пуне кинеских симбола. Претпоставимо и да ми је дата књига са правилима на енглеском за повезивање кинеских симбола са другим кинеским симболима. Правила идентификују симболе искључиво према њиховим облицима и не захтевају да их разумем. Правила би могла да говоре нешто у стилу: „Узмите шкраб шкраб знак из корпе број један и ставите га поред шкраб шкраб знака из корпе број два.“
Замислите да људи изван собе, који разумеју кинески, убацују гомилице симбола и да ја, одговарајући на то, манипулишем симболима према књизи правила и враћам још гомилицу симбола. Књига правила је „компјутерски програм“. Људи који су је написали су „програмери“, а ја сам „компјутер“. Корпе пуне симбола су „базе података“, гомилице које добијам су „питања“, а гомилице које враћам су „одговори“.
А сада, претпоставимо да је књига правила написана на такав начин да се моји „одговори“ на „питања“ не могу разлучити од одговора некога коме је кинески матерњи језик. На пример, људи би споља могли да ми дају неке мени непознате симболе који значе: „Која је твоја омиљена боја?“, а ја бих, када прођем кроз правила, вратио симболе који, такође без мог знања, значе: „Моја омиљена је плава, али много волим и зелену.“ Задовољавам Тјурингов тест за разумевање кинеског. Свеједно, уопште не знам кинески. И не постоји начин на који бих могао да почнем да разумевам кинески у систему какав је описан, пошто нема начина на који могу да учим значење било којег од симбола. Као компјутер, манипулишем симболима, али им не приписујем било какво значење.
Зар ово не оповргава гледиште да компјутери мисле?
Објашњење
Као аналогија за рачунаре, Серлова Кинеска соба је намењена оповргавању гледишта да рачунари мисле. „Ако не разумем кинески искључиво на основу извршавања компјутерског програма за разумевање кинеског“, каже Серл, „онда га не разуме ни други дигитални компјутер, искључиво на тој основи“ (26). Још прецизније, „програм само манипулише симболима, док им мозак придодаје значења“ (26). (Видети „Тјурингова игра имитације“.)
Један од приговора Серловом експерименту је да особа никако не би могла да избацује тако исправне одговоре, а да не разуме кинески. Никакав програм, ниједан скуп правила, не може да нам омогући да то радимо (видети „Квајнов Гавагаи“). Међутим, компјутери управо то чине (избацују тачне одговоре на питања која су убачена у њих) – зар не?
Други приговор је да, док особа у соби не разуме кинески, цела соба га разуме; особа је ту налик једном неурону у мозгу, који сам за себе не разуме, али доприноси разумевању од стране целог система. Али, одговара Серл, како? Просто мешетарење симболима нам не даје приступ значењима симбола – ни особи, ни соби.
Ипак, неко би могао да се запита да ли би особа у соби на крају ипак почела да разуме кинески. (Али како? Поклањајући пажњу кореспонденцији између питања која добија и одговора које слаже? Шта је то, шта је неопходно, да би „поклањала пажњу“? На сличан начин, рачунарски програм би могао да развије разумевање, могао би да почне да сазнаје значења симбола и правила која користи. Међутим, као би до тога могло да дође? Да ли би сам програм био довољан? Ако не, шта је још потребно? Извесна величина или брзина или комплексност? Додатно метапрограм? Извесна „биолошка“ или „органска“ компонента? (Мозак? Да буде узрокована свест?)
Прочитајте о осталим експериментима овде