Извор: Thomas Hobbes. De Corpore, Part 2, Chapter 11, “Of Identity and Difference.” 1655. Прештампано у Thomas Hobbes. Body, Man, and Citizen, Richard S. Peters, ed. New York: Collier Books, 1962. 128.
Експеримент
Када би… тај Тезејев брод [био стално оправљан] вађењем старих даски и стављањем нових… и ако би неки човек чувао старе даске како су вађене и, састављајући их после истим редом, опет од њих направио брод, [који брод би био првобитни брод?]
Објашњење
Помињан још 75. године п.н.е., од стране Плутарха, Тезејев брод са својим даскама које се стално замењују дуго је био у жижи расправа о идентитету. Хобс додаје могућност грађења брода од старих дасака, постављајући опште питање „Шта то значи бити исти?“, или, обрнуто, „Шта то значи бити различит?“. Разматра три могућа одговора. Прво, неко би могао да одређује идентитет (то јест, неко би могао да идентификује одређену ствар као ту ствар) материјалом од које је направљена – парче воска је исто парче воска, без обзира да ли је сферичног или коцкастог облика, па је тако и реконструисани брод првобитни брод. (А шта би било да су даске искоришћене за изградњу куће – да ли би кућа била брод?) Међутим, према овом гледишту, због тога што се људско тело (материјал) временом мења, особа која је кажњена због неког давно почињеног злочина у ствари није иста особа која је починила злочин – што имплицира неправду. (Видети „Парфитов нобеловац“.) (Да ли је уопште битно колико брзо се мења тело неке особе? Колико континуирано? Колико потпуно?)
Друго, идентитет би могао да се одређује формом ствари – чак и ако се тело дате особе променило, то је још јединствено тело које заузима само једно место у простору. Међутим, према овом гледишту, оправљени брод који Хобс описује био би првобитни брод – али би то онда био и реконструисани брод. То је, како каже Хобс, апсурдно – нека ствар не може да буде на два места у исто време. (Шта ако брод није оправљан док су скидане старе даске и ако је прошло неко време док није реконструисан – где је брод у међувремену?)
Треће, идентитет би могао да се утврђује агрегацијом квалитета или атрибута (величине, кретања, снаге и тако даље) које дата ствар има. Али, према овом гледишту, ништа не би било исто што је било – ниједан брод не би био првобитни брод и, поврх тога, неко ко седи постао би друга особа чим би устао.
Па, шта онда значи бити исти, или различит? Како ћемо одредити идентитет? Хобсов одговор је да ћемо поклонити посебну пажњу ономе што тачно истажујемо: „Једно је поставити питање о Сократу да ли ће бити исти човек, а друго је питати се да ли ће бити исто тело“ (128). На тај начин, Хобс закључује, „брод, који означава тако уобличену материју, биће исти све док материја остаје иста; али ако ниједан део материје није исти, онда је то нумерички други брод; а ако део материје остане и део се промени, онда ће брод бити делимично исти, а делимично не“ (129); даље, „човек ће увек бити исти, чија дела и мисли у целини проистичу из истог почетка кретања, наиме оног које је било присутно у његовом настајању“ (129). Али није ли тело, променљиво тело, оно што пружа тај „исти почетак кретања“?
Прочитајте о осталим експериментима овде