Извор: Алберту В. Такеру приписао С. Џ. Хагенмајер (Philadelphia Inquirer, February 2, 1995), prepričavajući Takerov govor 1950. (prema Roger A. McCain u http://william-king.www.drexel.edu/top/eco/game/dilemma.html). Првобитна формулација није доступна.
Експеримент
Замислите да сте ви и још једна особа ухваћени на месту злочина и затим одвојено испитивани од стране полиције, која вам нуди следећу нагодбу. Ако обоје не признате да сте починли злочин, обоје ћете бити оптужени за лакше кривично дело и служићете затворску казну од једне године. Ако обоје признате, имплицирајући једно друго, обоје ћете служити казну од десет година. Ипак, ако једно од вас призна, а друго не призна, онај ко призна биће ослобођен, а онај ко је имплициран признањем одлежаће двадесет година.
Да ли ћете признати?
Објашњење
Иако је креирана да илуструје тешкоће анализирања игара (запазите да се уопште не помиња да ли сте стварно починили злочин), Затвореникову дилему су филозофи користили да истраже социополитичка питања. Ако су две особе рационалне и самозаинтересоване, оне би могле да размишљају на следећи начин: „Ако друга особа призна, добићу двадесет година (ако не признам) или десет година (ако признам), а ако друга особа не призна, добићу једну годину (ако не признам) или ниједну (ако признам) – у оба случаја, боље ми је да признам.“ Међутим, ако обоје размишљају на овај начин, обоје ће признати – а у том случају ће лошије проћи (обоје ће добити по десет година уместо, да обоје нису признали, само једну). Дакле, веома слично као у Хардиновој трагедији заједничких добара (видети „Хардинова трагедија заједничких добара“), поступање према сопственом интересу (приступање одлуци као да сте само ви у игри?), ако би сви тако чинили, испада да није у сопственом интересу.
Али да ли би рационални, самозаинтересовани људи размишљали као што је описано? Које друге линије размишљања су могуће? А шта ако бисмо, уместо тога, претпоставили рационалне људе заинтересоване за заједницу?
А шта ако је – као у случају заједничких добара као што су наши океани, шуме и ваздух (и као у случају одлучивања о трговинским баријерама и утрци у наоружању, где се може јавити исто размишљање) – нужно понављати поступке, да ли ће то изменити правац закључивања, а тиме и одлуке?
На крају, обратите пажњу на услове мисаоног експеримента како је дат. Прво, нема комуникације између двоје људи – шта би било да су могли да разговарају и да јесу разговарали? Друго, да ли су последице аранжмана правичне или макар реалистичне? Како би требало да поставимо игру, или свет, ако хоћемо да људи који су, морамо признати, најзаинтересованији за сопствено благостање, не искоришћавају једни друге? (Видети „Ролсов вео незнања“ и „Нозиков Вилт Чемберлен“).
Прочитајте о осталим експериментима овде