ЗАШТО ПРИМЕЊИВАТИ МИСАОНЕ ЕКСПЕРИМЕНТЕ У НАСТАВИ?

Мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања.

Мисаони експерименти су здрава посластица за мозак. У ери брзе хране за наше осиромашено мишљење, сервиране у експрес ресторанима електронских медија и друштвених мрежа, они пружају много више од укрштеница и судокуа. Мисаони експерименти отварају капије изукрштаних, китњастих, непредвидивих стаза у вртовима мишљења, уводећи нас у забавне лавиринте закључивања о питањима и интелектуалним заврзламама које су нас одвајкада мучиле или за које, испоставиће се нажалост, никада нисмо ни чули.

Као што ученици имају тенденцију да се „навуку“ на своје омиљене електронске игрице, мисаони експерименти показују подједнаку адиктивност у педагошком контексту, у процесу учења и преношења знања. То дугују начину постављања проблема, који сместа захтева неку реакцију, нуђење било каквог решења, изазива гранање решења, приморава на одабир најуспешнијег решења или чак позива на разрешење, на одбацивање проблема као псеудопроблема. У том смислу, у контексту наставе, нема активности која више буди интелектуалну радозналост од мисаоних експеримената.

Ту је њихов ефекат сасвим парадоксалан. Упркос томе што делују хаотично и разбарушено, што им је циљ да изазову потпуну збуњеност и произведу дословно „хаос у глави“, мисаони експерименти су најмоћније педагошко оруђе за дисциплиновање мишљења и закључивања. Присиљавајући нас да реагујемо, они истовремено нуде и логички и психолошки оквир за систематизацију нашег често некохерентног закључивања и најбољу вежбу за јасно и разговетно резоновање. У тој парадоксалној делотворности, наизглед сасвим одвојени од реалности, претварају се у учитељицу живота, у полигон за решавање стварних животних проблема.

Мисаони експерименти се спроводе у лабораторији нашег ума. Најчешће у столици, још боље у фотељи, можда нешто неудобније на седишту аутобуса или воза, некоме можда више пријају на плажи него у учионици, или у боемском окружењу омиљеног кафића, иако искрено сумњамо у то да за њих постоји боље место од катедре и школске клупе. Упуштајући се у хипотетичко закључивање, конструишемо имагинарну ситуацију, за разлику од стварне ситуације у реалном екперименту, али то нас не ослобађа обавезе да „оком наше маште“, подједнако пажљиво и строго као и приликом научне опсервације, пратимо шта ће се догодити.

Мисаони експерименти су понекад конструисани тако да убедљиво пренесу поруку коју аутор жели да нам саопшти. Они често откривају недоследности у нашем размишљању, поражавају нас довођењем до свести о нејасноћи наших гледишта, чак и оних од којих смо тешко склони да одступимо и која су у сржи нашег система веровања. Наводе нас да све поново промислимо и себи разјаснимо, не само тако што постављају питања, него и тиме што суптилно намећу одговоре на питања. Често смо у недоумици да ли они подржавају и поткрепљују неку општеприхваћену тезу или просто подривају наше ушанчене хипотезе и теорије. Некада је њихова функција чисто аналитичка и састоји се у проблематизовању неке дефиниције или примењивости неког општег принципа, научног, моралног или естетског.

Готово увек смо у искушењу да се преваримо и одбацимо свако бављење мисаоном екпериментацијом услед осећаја да је реч о нечем сувише нереалном и неповезаном са стварношћу. Међутим, сврха мисаоног експеримента није истраживање онога што је стварно могуће, већ онога што је концептуално могуће, онога што је могуће у сфери појмова, наших мисли и идеја, наше интелектуалне делатности која се тиче онога што је стварно могуће да се догоди. Размишљање о ономе какве ствари нису помаже нам да схватимо какве јесу. Још важније, откриће нам и какве би требало да буду. Удаљеност од реалности у случају мисаоних експеримената није ирелевантна, већ је изузетно релевантна, али у неочекиваном смислу да нам управо она крчи пут знања.

Истраживање концептуалних могућности није нешто што може да буде ограничено на партикуларне сфере стварности, као што је то случај са посебним наукама. Иако је његово родно место у филозофији, по природи саме мисаоне експериментације, своје радно подручје проналази и у математици, физици, психологији, књижевности, историји, економији или било којој дисциплини која проблематизује наше мишљење и знање о природи стварности, укључујући и друштвену стварност и елементе реалности које је створио човек. Због тога мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања.

др Машан Богдановски

О семинару

Назив семинара

Примена мисаоних експеримената у настави

(Семинар је у каталогу ЗУОВ-а заведен под каталошким бројем 693 и акредитован је за школску 2021/2022, 2022/2023 и 2023/2024. годину.)

https://zuov-katalog.rs/index.php?action=page/catalog/view&id=928

Компетенција коју предложени програм развија        

К2 – Компетенције за поучавање и учење

Циљна група

Наставник предметне наставе – гимназија; наставник општеобразовних предмета – средња стручна школа; наставник стручних предмета – средња стручна школа; наставник у школи за образовање одраслих; наставник општеобразовних предмета у средњој уметничкој школи (музичке, балетске, ликовне); наставник стручног предмета у основној/средњој уметничкој школи (музичке, балетске, ликовне); наставник изборних и факултативних предмета; стручни сарадник у школи.

Приоритетна област стручног усавршавања на коју се програм односи

Унапређивање компетенција наставника у области планирања и реализације наставе оријентисане на исходе (подизање нивоа методичких знања релевантних за циљеве и исходе предмета/области).

Очекивани ефекти обуке

Полазници ће бити упућени у најзначајније и историјски најутицајније мисаоне екперименте који су трасирали модерни ток развоја људског сазнања, као што су Ајнштајнови, Витгенштајнови, Шредингерови или Њутнови, али и антички од темељног општеобразовног значаја. Уз њихову помоћ и ефикасно коришћење у наставном процесу полазници ће бити обучени за најсавременије методе научне комуникације. Полазници ће бити оспособљени да код ученика развију облике стваралачке имагинације која је данас незаобилазна у стицању нових сазнања, овладавању новим појмовима како у природним тако и у друштвеним наукама, критичком мишљењу и разумевању савременог света.

Очекивани ефекти примене програма у пракси

Наставници ће бити оспособљени и мотивисани за примену мисаоних експеримената у свакодневним наставним активностима. Моћи ће да их примене, као средство научне комуникације у оквиру наставних програма из природних и друштвених наука, али и српског језика и књижевности и филозофије. Код ученика ће се подстаћи стваралачка имагинација која је подједнако делотворна за разумевање чврстих чињеница које потичу из природних наука, као и друштвених феномена и литерарних дела.

Сценарио програма обуке

Трајање: 8 сати

Начин извођења: непосредно

Кратак садржај теме

1. Упознавање са концептом, сврхом и употребом мисаоних експеримената у науци.

2. Упознавање са ефектима примене мисаоних експеримената у настави:

– развијање аргументативних способности и критичког мишљења

– решавање проблема разјашњавањем појмова и креативном имагинацијом

3. Примена мисаоних експеримената у пракси

Активности реализатора

Међусобно упознавање и кратко увођење у програм; излагање парадокса и проблемских ситуација; излагање мисаоних експеримената као одговора на њих; издавање упутстава и праћење практичних вежби.

Активности учесника

Покушај да самостално пруже пробно разрешење почетног парадокса или да формулишу хипотезе и проверавајуће импликације које воде ка решењу проблема; учествовање у дискусији; вежбање наратива.

Материјал за учеснике

Мултимедијалне презентације, основна књига о мисаоним експериментима, додатна литература о сваком понаособ, текстови о примени мисаоних експеримената у настави.

Техничка опрема предвиђена за реализацију програма

Сала, лап-топ, пројектор, папири А4 формата за индивидуални рад, оловке.

Трајање

Један дан (8 бодова)

Предвиђени број учесника

30

Цена по учеснику

2100 динара

(Укључује надокнаду за реализаторе, штампање уверења, путне трошкове и освежење и ручак за учеснике семинара.)

Аутори

др Машан Богдановски

Предаје на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду, где је и дипломирао. Тежиште његовог истраживања је на предмету теорија сазнања, а нарочито је заинтересован за емпиристичку традицију и историју епистемологије, са посебним нагласком на хеленистичку епистемологију и британски емпиризам. Објављује и у областима филозофије духа и религије.

Иван Умељић

Дипломирао је на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду. Од 2015. запослен на месту руководиоца Сектора за издаваштво у Центру за промоцију науке. Уредник је часописа за промоцију науке Елементи. Од 2006. до 2015. предавао је филозофију у већем броју гимназија и средњих стручних школа. Аутор је бројних програма за усавршавање наставника и истраживача из области научног образовања, академских вештина и научне комуникације. 

Центар за промоцију науке

(Институција која је подржала семинар)

Центар за промоцију науке је државна институција надлежна за промоцију и популаризацију науке. Основан је 2010. Законом о научноистраживачкој делатности („Сл. гласник РС“ бр. 18/10) Републике Србије. Након што је 23. новембра исте године уписан у регистар као јавна установа, Центар је преузео све послове промоције и популаризације науке од надлежног министарства.

Детаљније информације о делатности и активностима Центра за промоцију науке погледајте на  http://www.cpn.rs/

Контакт